A slatka moja Brankica kaze:
"BC - Dec 8, 1999 11:59 (..*)
Pre 11 godina dok smo ziveli u Novom Sadu, preko naseg dobrog prijatelja upoznasmo dva Kineza koja su studirala knjizevnost na novosadskom fakultetu.
Jednog dana, Huang i Si Djin predloze da pripreme rucak za nas 6...da skratm... vrate se oni (i moj muz je bio sa njima) iz radnje, vade iz kese sta su pazarili...1 pilece belo meso sa kozurom, parce junetine (oko 200g najvise), parcence svinjskog mesa bez kosti, jednu zelenu baburu, jedan krastavac, malu glavicu kupusa, jedan paradajz i jedan krompir.
Kazu, kuva se onoliko jela koliko ima osoba za stolom (gledam ja mog muza, gleda on mene).
Od zacina Huang, glavni kuvar, doneo je i koristio samo MSG, a od rekvizita svoj noz.
Sa belog mesa je skinuo i odvojio kost i kozuru pa pristavio supu.
Kad je provrila, u nju je dodao paradajz isecen na komade i 3 lista kupusa iskidanog na komade, sacekao da supa baci jos 3-4 kljuca i gotovo.
Kost od belog mesa je totalno ocistio od mesa i na sitna vlakna iskidao, kozuru nevidjeno sitno iseckao pa servirao u cinijicu kao prilog.
Sama priprema tj. seckanje mesa i povrca na rezance debljine sibice je potrajala, dok je przenje trajalo vrlo kratko sto je i logicno.
U dobro zagrejan vok je prvo stavljena so i 2-3 kapi ulja pa povrce. Posle oko 30tak sekundi, polu przeno povrce je izvadjeno u ciniju, u vruc vok je stavljeno sitno seckano meso, przeno je oko 1 min, u njega je vraceno polu przeno povrce iz cinije, sve zajedno promesano na vatri oko 30 tak sec. i gotovo.
Jedno jelo je bilo meso sa paprikom, drugo sa krastavcom, pa tako sve tri vrste mesa, s'tim sto je uvek za jedno jelo, meso stavljano u retku mesavinu brasna i vode da bi jelo tj. meso imalo onu krckavost u sebi.
Napravljena je supa, sest jela, prilog od one kozure iz supe, od sitno seckanog na rezance krompira je takodje napravljen prilog i naravno pirinac i soja sos.
Klope je ostalo i za sutra."
Da ostanem u kineskom duhu dodacu i ovaj prilog uz recept koji je vec objavljen:
"majloV - Dec 8, 1999 06:38 (..*)
Bas sam htela jednu seriju o kineskoj kuhinji jer mnogima su potrebni recepti na brzaka (premda i tu nema bas mnogo takvih recepata) ali evo ti za pocetak jedan isprobani a za sajtove jednostavno idi na neki pretrazivac i naci ces lako sve sto ti je potrebno.
A evo i skampa kinesko-srpsko (moja improvizacija) :
REZANCI SA SKAMPIMA
..
Evo recepta za cili ulje:
u suvi manji tiganj proprzimo dve kasike susama, dodamo po dve kasike tucane i ljute aleve paprike. Kada se proprzi (pazimo da ne zagori) ulijemo 2 dl vruceg ulja, pustimo da se dobro zagreje neprestano mesajuci, pa sklonimo sa vatre. Sipamo u vrucu teglu i ostavimo dok se potpuno ne ohladi (dva dana). Hladno procedimo kroz dva tri sloja gaze, sipamo u lepu i neobicnu flasicu i eto domace chilli ulje. U flasicu se mogu dodati jos i one sitne "peperoncini" ljute papricice:)
Dekorativno i vrlo ljuuuuuuto:)! Dovoljno je samo po dve-tri kapi ovog ulja da bi se zaljutilo jelo, a sa peperoncini budu jos ljuci, pa pazite!!!!!!
Pozdrav
p.s. "Krivci" sto sam zavolela kinesku kuhinju su moji divni prijatelji bracni par Gvozdenovic:-X)
Obavezno sva kineska jela jedi stapicima:)"
***KULINARSKI RECNIK***
ADZI-NO-MOTO jap. (bukvalno koren uksa - poeticnije “dusa ukusa” ili cudesni prasak “fe-czin”) - monosodium glutamate L. - glutamat natijuma E621)
Univarzalni dodatak jelima u obliku kristala – granula bele boje, lako rastvorljiv u vodi za poboljsanje, naglasavanje i pojacavanje ukusa jela.
Kiseline kojima su bogate morske alge inspirisala je japanskog naucnika Kikunae Ikedu da s pocetka XX veka na Tokijskom Imperatorskom Univerzitetu izdvoji ovu glutaminovu kiselinu iz algi i pretvori u hemijsku formulu.
Primetivsi da su jela zacinjena susenim morskim algama ukusnija i apetitnija, bas zbog ove kiseline, njemu je 1909. god. odobren patent i formula za proizvodnju jestivog dodatka za jelo kome je tada i dat naziv ADZI-NO-MOTO.
Glutaminova kiselina – glutamat natijuma je pusten u masovnu prodaju u Japanu i od tada zadobija siroku primenu i popularnost u celom svetu.
Specificnost ove kiseline je u tome sto nadrazuje receptore ukusa na jeziku pri cemu hrana postaje izrazajnija a ukus naglaseno pojacan cime je i stekao poeticki naziv “dusa ukusa”.
Od vremena kada je pronadjena formula pa do danas proizvodnja ove kiseline se krece na fantasticnih 200 000 tona godisnje s potrosnjom u celom svetu.
Upotreba ADZI-NO-MOTO u mesnoj i prehrambenoj industriji u odnosu na kolicinu sirovina se krece od 0,05% - 0,15% dok se za preradu ribnih i morskih produkata i njihovo konzervisanje kolicina uvecava na 0,1% - 0,5% u odnosu na kolicinu mase preradjevina.
U oba slucaja kolicina dozirane soli u tim proizvodima po pravilu se smanjuje i do 10%.
Optimalno najvisi “glutaminski efekat” pokazuje u slabo kiselim sredinama s niskom pH vrednoscu, dok se u kiselim njegov efekat pojacavanja ukusa smanjuje.
Ova kiselina u morskim algama – glutamat natrijuma pored vestacke - se jos prirodno nalazi i u soji, ekstraktu kvasca, pecurkama, paradajzu i siru “Parmezan”.
Umerena upotreba i pravilno doziranje vestackog glutamat natijuma E621 ne utice stetno na zdravlje.
Licno misljenje u vezi s hemijskim aditivima kao i preparatima - dodacima jelu necu isticati!
Besporni lider koncern Ajinomoto, sa zavodima sirom sveta i proizvodnjom glutamat natrijuma sa strogim standardima kontrolisanog japanskog kvaliteta pod imenom “ADZI-NO-MOTO” je garant visokog kvaliteta.
Нема коментара:
Постави коментар