Читаоци

петак, 18. септембар 2009.

Moskva nikada ne spava!

A verovatno znate da i "suzama ne veruje"..
Tako je kad se zaplace ali meni danas nije do plakanja!

Setila sam se jednog divnog topic-a o "Naj.. naj.. restoranima", premda uopste nema veze sa suzama a puka je pesnicka asocijacija na ovaj predivan film "Moskva suzama ne veruje", a vanredno se dobro uklopilo u Todino izlaganje o Moskvi koje je bilo na tom topicu pa sam tako i hint za naslov ovog javljanja dobila :))
Idemo na deo po deo uz fotografije s net-a!

Prvi u popisu "naj" bio je  Sorbino de Botin:

http://www.botin.es/INGindex.html

"Nije..


majloV - Nov 19, 2002 11:16 (*..)

reklama vec nesto za citanje:)

Ako izuzmemo ove brojeve telefona koji reklamno deluju ali... najvise sam ih stavila da vas podstaknu da i posetite ova mesta!?!

I sve nesto naj naj:)


SOBRINO de BOTIN

Restoran, otvoren 1725 godine u Madridu, Spanija, u kome se do danasnjih dana malo sta izmenilo. Plemenitost tamnog drveta sa pozlacenim detaljima, niski plafoni stare dvospratnice sa malom zadnjom prostorijom do koje se stize prolaskom kroz kuhinju.

Restoran u kome je Goja, pre nego ce postati glavnim spanskim umetnikom, provodio vreme inspirisan skicirao svoje ideje a ciju lepotu Hemingvej opisuje u svom romanu "Fiesta" je najstariji na svetu i po podacima Ginisove knjige rekorda.

Dvokrilni ulaz, u ulici Calle de Cuchilleros br. 17, oker drvo-staklo, trodelna drvena vrata sa tamnom bordurom pri dnu, a na njoj zlatasti srcoliki trolisti, dva izloga kroz koje se nazire umirujuca starinska lepota i danas privlaci mnoge poglede.

Na levom, manjem izlogu, broj telefona (+9 13) - 664217 a preko cele duzine na tamnom drvetu oker slovima pun naziv najstarijeg restorana na svetu:

RESTAURANTE SOBRINO de BOTIN HORNO de ASA. .."

Posto tada nismo imali mogucnost lepljenja fotografija ya sam jednostavno fotku opisala recima :)
Sada je mnogo jednostavnije:






Ne znam koliko je ljudi procitalo taj topic ali nekima se dopalo:


"Todorova žena - Nov 20, 2002 08:52 (*..)


Eh..Rusi, moji lepi Rusi!!

Trebali smo biti smešeni u hotelu Moskva, medjutim bio je neki veoma važan kongres, grad je bio svečano iskićen, na svakoj građevini, bukvalno kilometarske crvene Lenjinove slike i druge zastave {zanimljivo šta mi je ostalo u sećanju, u Aleji Velikana samo sveže cveće je bilo na Staljinovom grobu, a to je bilo negde '86 godine} dakle Moskva je bila prenatrpana i mi smo smešteni u neki hotel B kategorije.

Ali...

Sve je bilo neverovatno skupoceno...

najfiniji porcelan, kristalne čaše, srebrni escajg..svi smo ostali zapanjeni.

Očekivali smo da ćemo jesti iz plastičnjaka i papirnih čaša.

:))

Do danas nisam videla tako luksuzan hotel nigde na zapadu. Zaista. Osoblje je bilo prekrasno, konobarice kao manekenke, sećam se da su nas pitale (kad smo im podelili neka senila za kapke), pitale su nas samo za "karandaš" za senke u olovci!?! A mi smo imali samo one u kutijicama u prahu!?!

Udaljih se od teme, pardon.

Ujutro se, pre doručka služio sok od jabuka, žut kao dukat, prozirnožut a opet kao neki sirup, mislim da je to bilo s medom, sve u nekim malim kristalnim čašicama.

A za doručak...O Bože, koje đakonije...4-5 vrsta nekih crnih hlepčića, onda maslac narezan na ružice!!!Male ružice u činijama koje su bile na ledu!! Ustručavali smo se prvih dana bilo šta dodirnuti, onda razne marmelade ko zna od čega li su bile. Escajg, kako rekoh dobro posrebren!!

Jela se više ne sećam, naravno probali smo pravi Boršč {u Boršč se stavlja između ostalog sveža cvekla!To nismo znali!}

Sve je bilo zaista nezaboravno. Kolači, kao iz Beča...ma sve veoma luksuzno i ukusno.

Onda čaj iz pravog samovara s kojeg ne možeš oči skinuti tako je 'šaren' i izrezbaren...

Samo da se ispravim, za onaj "divlji" menü, ona krompir supa je bila u "zdelici" ispečenoj od hleba {napisala sam da je to bio pečeni krompir}, dakle kao pečena korpica i pečeni poklopčić, naravno na kraju i tu zdelicu pojedeš sve s poklopčićem-kašikom.

:)))

A o 'slavljima' u Bajernu...He..Zagrljeni pevaju i oblokavaju se sučući brke. Puno piju onog crnog (ja ga zovem 'mutno pivo' i jedu puno mesa i kobasica!

:)))

Jela sam i u Šwarcvaldu. Crnog hleba s mlevenim čvarcima. Da, u jednom hotelu je to bilo par puta za večeru.

Onda 'flekice' kao kod naših zagoraca, makaroni s kiselim seckanim kupusom i slaninom. Volim flekice. Od mojih niko ne voli pa ih ni ne pravim.

Najviše volim lazanje i flekice a nikad ih ne pravim jer ih moji ne vole???

U Bajernu mi se još nije svidelo npr. donesu na sto zdelu punu vrele vode (!?!) i u njoj one debele bele kobacice. Nikako se nisam navikla na njihov ružan izgled, onako debele i bele pa još u onoj vodi (baš neugledno)

i onda onaj slatki senf i onaj kori sos neverovatno ružne oker-smeđe boje, podseća, brate mili ni na šta drugo nego na... jelte? :))

Volim nemački kolač "Pčelin ubod" imam negde recept pa ću ga okačiti ovde iako ga nisam nikad pravila, radije ga kupim.


Posle ću se još javiti, puno te pozdravljam, već sam ti rekla tema ti je lepa.

;) "
 
Dalje je bilo reci o najmanjem i najromanticnijem iz mnostva restorana na svetu tj. o Solo per Due
 http://www.soloperdue.it/risto.htm  
 

  
 

 
"SOLO PER DUE


"Samo za dvoje" je najmanji i najromanticniji restoran na svetu. U starinskoj italijanskoj vili opremljenoj izuzetno romanticnim enterijerom jedan sto u restoranu je postavljen samo za dvoje.

Leti se romanticnom paru sto postavlja na terasi u senci vinove loze a zimi u gostinjskoj sobi ispred kamina.

Pored, zeljene, romanticne boje cveca, koja ce ukrasavati enterijer, gostima se nudi vatromet koji ce dati poseban pecat i vaznost romanticne vecere, limuzinu ili ferari za dolazak i odlazak a takodje mogucnost da se noc provede u romanticnoj kucici u sredistu starog maslinjaka.

Najromanticniji, ujedno i po broju gostiju, najmanji restoran na svetu SOLO PER DUE u sredistu "italijanske cizme" u pokrajini Vacone u gradu Rieti, vam nudi lista dei cibi - carte - menu - jelovnik za 125 eura po osobi bez uracunate cene sampanjca i vina.

Telefon (+39 07 46) 676873 .. "

Dalje sam pisala o najudaljenijem restoranu na kraju sveta:





"TIO ALBERTO

Restoran na samom kraju sveta, na najjuznijoj tacki sveta u gradu Ushuaia, bar po tabli na restoranu ujaka Alberta.

Ostrvo Ognjena zemlja i jeste na kraju sveta ako ne racunamo Antarktidu.

Restoran TIO ALBERTO je internacionalnog tipa sa jelovnikom sacinjenim od raznovrsnih specijaliteta, morskih delikatesa, ribe, mesa i testenine, salata...

Nasao je svoje mesto najudaljenije juzne tacke u hotelu Los Nires u istoimenoj Avenida - aveniji.

Pozelevsi rucak u restoranu na bas najudaljenijem i najjuznijem delu sveta rasplamsajmo oganj u nama.

Telefon (+0 29 01) 44 51 73"

 http://www.cuisine.com.ar/detalle?id=1423














Moja naj lista je uglavnom potpuno subjektivna, okicena spletom okolnosti i dogadjaja.

Pamticu do god sam ziva skoro svaki najrucak kod babe na selu, najneobicniju "veceru" u klubu folklornog drustva u kome sam igrala. Sa turneja restoran u svajcarskim alpima, jedan kafe u tada Zapadnom Berlinu i rucak u privatnom zamku nadomak Dizona.

Romanticnu veceru sa mojim deckom a sadasnjim muzem na Hvaru, najlumperaj porodicnu veceru na Tasosu i jednu od poslednjih koja je zasluzila epitet naj... nezaboravna u restoranu "Hondros".


A vase naj:)?

:)

Voli vas majloV naj... najvise na svetu ;)"

2 коментара:

  1. Lep tekst. U restorane ne idem nikako, a za ovakve ne bih ni znala da postoje da nisi napisala... Moram natenane da sednem da citam. A nikako da uhvatim to "natenane".

    Je l' neko u kontaktu sa Todorowom? Ja sam davnih dana usvojila njene "najjednostavnije kiflice", one sa pivom i uljem, bez kvasca. Tada sam doslovno upijala sve sa SC, i odgovorno tvrdim da sam svoje prve kulinarske korake napravila zahvaljujuci netu i SC kulinarstvu. Vise puta sam odlazila pa se opet vracala, i tebe se bas secam jos od pre 10-ak godina, ali ne i ostalih. Mislim da si tada bila majloV, bez A na kraju :) Secam se nekih beskonacnih postova o caju... Secam se nicka "aa", nesto kasnije, ona mi je ostavila utisak bas dobre kuvarice a uvek je htela sve polako da objasni. Posle i ona nestade...

    Ti si bila i ostala prepoznatljivog stila, i, ako mogu tako da kazem, NORMALNOG razmisljanja, a u kulinarske vestine necu ni da pominjem, jer znam da si majstor :) I BAS mi je drago da si postala i bloger.

    Pozdravi!

    p.s. ja ne dobih nikakav mejl... de' proveri jesi poslala na dobru adresu mamajacooks[et]gmail[tacka]com
    Htela bih da pravim Kulich, al' ne kontam kako da ga ispecem a da se ne ugljenise gore (i dole).

    ОдговориИзбриши
  2. Da ya sam u kontaktu s Todorovom, a i ona cita ovaj blog pa ce videti, premda cu joj preneti Tvoje interesovanje i pohvale za njeno kulinarsko umece :)

    To s nikom je epizoda iz perioda obavezne registracije na SC-u i nemogucnosti da se registrujem kao majloV pa sam jednostavno dodala to "a" a i ne skodi jer je adekvatno mom imenu :)

    Trebalo bi da ponovim tu divnu temu "Caj", a i Todorovoj sam vec odavno obecala jer je nije videla, pa ce uskoro i ona doci na red.
    To je bila, vremenski mislim, najduza diskusija na SC-u ikada :))
    Bilo je lepo! Videcete ;)

    Postu sam ti prosledila i s druge adrese premda i ova s G-maila radi ali proveri spam.. tamo su mislim vec u 3 primerka :))

    Poz.

    ОдговориИзбриши