Radosni poj seva :)

*Seva*

Sa zemlje hitro se dižeš,
k’о požar se razgaraš,
i uvis daleko stižeš,
plav bezdan krilom paraš,
pa pevajući kružiš, kružeći pesmu stvaraš.
...Zvuk pljuska što s premaleća,
sav travin rasvetli sloj,
bokore rosnoga cveća
i drugo na zemlji toj –
vedro, blistavo, sveže – tvoj je prevaziš’o poj.

P.B.Seli
(prevod dr Ranka Kuić)

 Mladencima pregrst ljubavi
uz pozdrav prolecu!

I ovo je bilo ali se,
svake godine na ovaj dan,
s radoscu ponavlja :*

 -Umesiti slatko posno testo s kvascem

-gotovo podeliti na 40 jednakih delova

-svaki komad testa oformiti u obliku pticice

-odstajale pticice premazati slatkom vodicom (voda s medom ili secerom),

ili dobro zasladjenim jakim crnim cajem

-Pticice peci u zagrejanoj rerni do lepe zlataste boje

-"pecene seve" poredjati na resetku i jos vruce premazati medom

-ostaviti da se ohladi

*

Danas Pravoslavna Crkva slavi:

Светих Четрдесет Мученика у Севастији су били војници у римској војсци (родом из Кападокије) који су веровали у Исуса Христа. Када је отпочело гоњење у време цара Лицинија, они су изведени на суд пред војводу, и овај им је запретио да ће им одузети част војничку, на шта је један од њих - свети Кандид одговорио: "Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и чесније од Христа Бога нашега". После тога наредио је војвода слугама да камењем бију свете мученике. Али када су слуге бацали камење на хришћане, камење се враћало и падало на њих саме. Један камен по је војводи на лице и разбио му зубе. Мучитељи потом везаше свете мученике и бацише их у језеро, и поставише стражу унаоколо, да ниједан не изађе. Био је страшан мраз, и језеро се ледило око тела мученичких. Да би муке биле јаче, мучитељи загрејаше и осветлише купатило крај језера не би ли како прелестили кога од њих да се одрекне Христа и призна идоле римске. Заиста, један се прелести, изађе из воде и уђе у купатило. Хришћани верују да је ноћу падла необична светлост с неба, која је разгрејала воду у језеру и тела мученика, а са том светлошћу се са неба спустило тридесетдевет венаца на главе њихове. То је видео један стражар с обале, па се свуче, исповеди име Исуса Христа, и уђе у језеро, да би се он удостојио оног четрдесетога венца. И заиста, на њега сиђе тај последњи венац. Сутрадан изненади се цео град кад виде мученике живе. Тада судије наредише те им пребише голени, и бацише тела њихова у воду, да их хришћани не узму. Хришћани такође верују да су се трећега дана јавили мученици месном епископу Петру и позвали га да сакупи по води и извади мошти њихове. Изађе епископ по ноћи са клиром својим, и видеше на води где се светле мошти мученичке. И свака кост која је била одвојена од тела њихових, исплива на површину и светлела се као свећа. Покупили су их и чесно сахранили. Мученички су пострадали 320. године. Трагедија се је десила у мањем језеру око 55 km југозападно од данашњег града Мерсина у Турској.

*

Danasnji dan se u Rusiji obelezava kao pocetak proleca 

Uzivajte uz veseli prolecni poj seva ;) 

*