Ulazi Pirocanac u pekaru i kaze:
-Dajte mi cetvrt praznog bureka i ako vam nije tesko zamotajte ga u danasnju Politiku!
-u posudu stavi jednake kolicine vode i ulja
-kad provri skloni s vatre i posoli po ukusu (posudu obavezno poklopi jer sve ume jako da prska zato budi oprezan)
-posebno umuti jedno jaje s kefirom (jogurtom)
-svaku koru cetkom premazuj smesom od kefira, preko pofajtaj smesom od ulja, vode i soli
-to sve ponovi dok ne upotrebis sve kore
-redjaj u okrugli pleh ali tako da se svaki put ivice kore koje prelaze preko nadju izvan pleha, ali ne na istom mestu već svaki put po malo zarotiraj pleh
-na kraju sve te ivice koje padaju sa strane vrati slojevito nazad u pleh
-sve još jednom pofajtaj uljanom smesom
Ispecen „prazan burek” poprskaj mlekom i ostavi da malo odstoji,
Postoji jedna stvar pred zoru, koja se ne može naći nigde na svetu sem u Beogradu; uzalud je tražiti i po pariskom Klinjankuru, rimskom Trastevereu i po gastronomskom kvartu u Briselu pokraj Gran plasa - to je burek!
Običan burek sa sirom koji se u zoru jede stojeći, iz masne hartije kod privatnih pekara po čuburskim straćarama ili u mračnoj Sarajevskoj ulici - burek s kojim se ulazi u novi dan, vreo i mastan, iz čijih kora u hodu ispadaju grudvice istopljenog sira, pomoću kojih ćemo se uskoro poput Ivice i Marice, vratiti do pekare u koju smo ušli razgrnuvši alkoholne magije.
Trebalo bi jedanput popisati najbolja mesta na kojima se izjutra može jesti burek sa sirom u društvu zajapurenog bunovnog pekara i dama u ružičastim plastičnim bundama boje papagajevog perja i otežalih, bezvoljnih pozornika nogu oteklih u čizmama. No jedno se pouzdano zna: ni najbolja ekipa "Mišlenovog vodiča" ne bi uspela da popiše sve beogradske buregdžinice, jer se one rađaju potpuno neočekivano i nepredvidljivo na najrazličitijim mestima.
Jedno je provereno: onaj ko ne poznaje Beograd ne bi trebalo da kupuje burek jedino na onim mestima koja više liče na butike za testo nego na pekare, tamo gde u izlogu vidi kroasane i francuske bagete, hleb koji liči na kolače i izafektirane kifle, tamo, gde pored bureka, čak ni hartija nije masna, kao što Bog zapoveda.
A hartija je veoma važna. U buregdžinici vam postavljaju uvek čuveno hamletovsko pitanje: "Za ovde ili za poneti?" Ako kažete za ovde, onda jedete burek nožem i viljuškom iz plastičnog tanjira koji pamti i bolje dane, ali kad kažete za poneti, onda uživate u veštini da jedući burek na ulici ne pojedete i masnu hartiju.
Burek sa sirom! Kakav burek sa sirom, pitaće Bosanci, koji su burek nasledili od Turaka, a ovi od Persijanaca. Ono što mi u Beogradu zovemo burek sa sirom, za njih je pita sirnica. Imaju još i pitu zeljanicu, pitu krompirušu, bundevaru i pitu "nako", što znači praznu pitu samo od jufki, iliti kora. A burek je, zna se, burek. Sve su pite pite, a burek je pitac i on je od mesa.
Rafinirani Turci imaju cigar-burek, smotak testa i mesa, ne veći od "havane" i on se ne služi kao glavno jelo, već kao predjelo uz piće. Srbijanci i prečani, opet, neguju gibanicu, koja se nalazi između pite sirnice i neke vrste lazanje.
Ali, burek nije samo jelo; on je više od toga: on je ritual, tip života, nostalgični komad ukusa koji nećete naći nigde sem u svom gradu i koga ni najbolja domaćica neće moći da ispeče, ma koliko bila vešta. Burek je jutarnja poezija; jeli smo ga i kad smo bili najsiromašniji, a da nam se nije ogadio, a jedemo ga i od kad smo se okućili i od kada nam lekari zabranjuju nešto tako masno.
On je naš san daleko u tuđini, a i naš povratak kući, jer nam ga već prvog jutra, kada se probudimo u Beogradu i sednemo za stari kuhinjski sto keva donese od buregdžije sa ćoška i to u masnoj 'artiji, jer zna da to volimo."
by majloV:
"I posto je rec o bureku, ozbiljna stvar, i dalje mislim da se "TO" u kuci ne pravi to se lepo ode i kupi.. iz tepsije, kod proverenih kao kod Violete na primer.. i ne samo vec zbog neponovljivog uzitka!
Ili kad si daleko a spuca te nostalgija, taj se ritual vrati pa zamislis da je opet neka tamo '89 - '90 godina, mesto prelepo Kotor,
varos ga zovu, lokacija pekara na padini podno "Kamelije" - vreme sabajle 3-4h samo sto nije svanulo a ti od provoda "umorna" jedes vruc burek, a ON ukusan, masti prstice da ih polizes, a recept majstorski.. drze ga u tajnosti godinama!
I tako to dugo traje.. posle su nam sve nesto iznenada izmenili..
Sto nam uzitke kvare?"
-Dajte mi cetvrt praznog bureka i ako vam nije tesko zamotajte ga u danasnju Politiku!
:))
Za Pirocanca prazan burek - "nako":
-u posudu stavi jednake kolicine vode i ulja
-kad provri skloni s vatre i posoli po ukusu (posudu obavezno poklopi jer sve ume jako da prska zato budi oprezan)
-posebno umuti jedno jaje s kefirom (jogurtom)
-svaku koru cetkom premazuj smesom od kefira, preko pofajtaj smesom od ulja, vode i soli
-to sve ponovi dok ne upotrebis sve kore
-redjaj u okrugli pleh ali tako da se svaki put ivice kore koje prelaze preko nadju izvan pleha, ali ne na istom mestu već svaki put po malo zarotiraj pleh
-na kraju sve te ivice koje padaju sa strane vrati slojevito nazad u pleh
-sve još jednom pofajtaj uljanom smesom
Ispecen „prazan burek” poprskaj mlekom i ostavi da malo odstoji,
prevrni tepsiju da to sto je gore sad bude dole pa seci na parcice i njamaj :)
(na fotki nije prazan burek.. Pirocanac izvini :))
*
"NEZABORAVNE KOLUMNE
20. 03. 2010. 12:00h
Napisao:
MOMO KAPOR
Burek
Postoji jedna stvar pred zoru, koja se ne može naći nigde na svetu sem u Beogradu; uzalud je tražiti i po pariskom Klinjankuru, rimskom Trastevereu i po gastronomskom kvartu u Briselu pokraj Gran plasa - to je burek!
Običan burek sa sirom koji se u zoru jede stojeći, iz masne hartije kod privatnih pekara po čuburskim straćarama ili u mračnoj Sarajevskoj ulici - burek s kojim se ulazi u novi dan, vreo i mastan, iz čijih kora u hodu ispadaju grudvice istopljenog sira, pomoću kojih ćemo se uskoro poput Ivice i Marice, vratiti do pekare u koju smo ušli razgrnuvši alkoholne magije.
Trebalo bi jedanput popisati najbolja mesta na kojima se izjutra može jesti burek sa sirom u društvu zajapurenog bunovnog pekara i dama u ružičastim plastičnim bundama boje papagajevog perja i otežalih, bezvoljnih pozornika nogu oteklih u čizmama. No jedno se pouzdano zna: ni najbolja ekipa "Mišlenovog vodiča" ne bi uspela da popiše sve beogradske buregdžinice, jer se one rađaju potpuno neočekivano i nepredvidljivo na najrazličitijim mestima.
Jedno je provereno: onaj ko ne poznaje Beograd ne bi trebalo da kupuje burek jedino na onim mestima koja više liče na butike za testo nego na pekare, tamo gde u izlogu vidi kroasane i francuske bagete, hleb koji liči na kolače i izafektirane kifle, tamo, gde pored bureka, čak ni hartija nije masna, kao što Bog zapoveda.
A hartija je veoma važna. U buregdžinici vam postavljaju uvek čuveno hamletovsko pitanje: "Za ovde ili za poneti?" Ako kažete za ovde, onda jedete burek nožem i viljuškom iz plastičnog tanjira koji pamti i bolje dane, ali kad kažete za poneti, onda uživate u veštini da jedući burek na ulici ne pojedete i masnu hartiju.
Burek sa sirom! Kakav burek sa sirom, pitaće Bosanci, koji su burek nasledili od Turaka, a ovi od Persijanaca. Ono što mi u Beogradu zovemo burek sa sirom, za njih je pita sirnica. Imaju još i pitu zeljanicu, pitu krompirušu, bundevaru i pitu "nako", što znači praznu pitu samo od jufki, iliti kora. A burek je, zna se, burek. Sve su pite pite, a burek je pitac i on je od mesa.
Rafinirani Turci imaju cigar-burek, smotak testa i mesa, ne veći od "havane" i on se ne služi kao glavno jelo, već kao predjelo uz piće. Srbijanci i prečani, opet, neguju gibanicu, koja se nalazi između pite sirnice i neke vrste lazanje.
Ali, burek nije samo jelo; on je više od toga: on je ritual, tip života, nostalgični komad ukusa koji nećete naći nigde sem u svom gradu i koga ni najbolja domaćica neće moći da ispeče, ma koliko bila vešta. Burek je jutarnja poezija; jeli smo ga i kad smo bili najsiromašniji, a da nam se nije ogadio, a jedemo ga i od kad smo se okućili i od kada nam lekari zabranjuju nešto tako masno.
On je naš san daleko u tuđini, a i naš povratak kući, jer nam ga već prvog jutra, kada se probudimo u Beogradu i sednemo za stari kuhinjski sto keva donese od buregdžije sa ćoška i to u masnoj 'artiji, jer zna da to volimo."
*
O da dragi Momo svi smo mi, iz tudjine, to dobro osetili :)
by majloV:
"I posto je rec o bureku, ozbiljna stvar, i dalje mislim da se "TO" u kuci ne pravi to se lepo ode i kupi.. iz tepsije, kod proverenih kao kod Violete na primer.. i ne samo vec zbog neponovljivog uzitka!
Ili kad si daleko a spuca te nostalgija, taj se ritual vrati pa zamislis da je opet neka tamo '89 - '90 godina, mesto prelepo Kotor,
I tako to dugo traje.. posle su nam sve nesto iznenada izmenili..
Sto nam uzitke kvare?"
Ali dok je secanja i divnih pisanja uzivacemo i u bureku,
pa makar on bio
pa makar on bio
i od kupovnih kora napravljen :))
:*
Uzivajte!
E, mogu ti reći da sam uživala, pravo!
ОдговориИзбришиDirnula si me ovim lijepim postom!
Eh, ostarilo se, mislim da bih umrla da u rano jutro pojedem pola kile masnog bureka (iako ne sporim da je ukusan:)).
ОдговориИзбришиSjecam se samo da nam je tetka iz Bg ponudila burek sa jabukama i da smo se mi zgrozili (u sebi), cuj burek (meso/krompir/luk) i jabuke!!! Zovi ga krcagom samo ga nemoj razbiti! Steta sto sam pojela onu gibu, bas bih sada mogla jedan komadic...
Divna prica, a burek jos lepsi, i ja pravim ovako burek, nisam probala prazan (sa kefirom), ali sa sirom, zeljem, spanacem, mesom... voda i ulje, i naravno bitno je slaganje kora... Pozdrav iz Beograda!
ОдговориИзбришиbez suza nije moglo,a bas sam se trudila da ne krenu.Hvala ti na ovom divnom secanju
ОдговориИзбришиNisam pravila nikad prazan burek.nasmeja me sa pocetkom posta, obradova me spomenuvsi Kapora.vrlo interesantan tekst i lep za citanje.
ОдговориИзбришиDraga Vera, hvala Ti najljepša na ovoj divnoj Mominoj priči. Ne bih se složila samo oko toga da je „burek“ iz pekare isključivo beogradski. Viđala sam ga i po Zagrebu, a i na dubrovačkom Lapadu. Naravno, za nas Bosance važi ono da to nije burek već slagana pita.
ОдговориИзбришиSada mi je jasnije zašto se mnogi trude dati recept za „burek kao iz pekare“. Nikako nisam mogla razumjeti da neko kući pravi burek kao iz pekare, kada je domaći mnogo bolji., međutim kada je riječ o kultu, e onda je mnogo jasnije i tu se nema šta objašnjavati.
Naravno da sve sarajevske pekare prave pite i bureke (i slagane i u zvrk), a ja se uvijek pitam kome ih prodaju kada svako naselje i svaka mahala imaju i buregdžinice u kojima je pita za klasu bolja. Tek da te informišem, Bosanci pitu bez ičeg nazivaju „ćorava pita“, a imamo i „ćoravi burek“ u kojem je tek mrvičak mesa.
Divan post,iako se kao što Melrose kaže "ostarilo" ja i dalje posle dobrog izlaska volim da završim negde na vrućem bureku:))
ОдговориИзбришиDoduše nema više one čari čekanja da se pekara otvori,danas na svakom ćošku u Beogradu imaš pekare koje rade non-stop.
No ništa ne smeta bitan je Burek :))
Još jednom baš si me razgalila i postom i burekom:))
POzdrav iz Beograda
Snjezo draga i moje je zadovoljstvo :)
ОдговориИзбришиMelrose nama je odavde uvek bilo cudno kako za Bosance ne postoji burek sa sirom ili prazan burek, ili eto bas taj pomenuti tetkin s jabukama, kada toga i te kako kod nas u Beogradu ima :))
Bosanci stojicki zastupaju "kulinarsko cistunstvo" i stav, bar u tom pitastom segmentu, da se razgranicava ono sto je vec razgraniceno, "da je pita pita a da je burek samo s mesom" smatrajuci da kum nije dugme!
Razumem vas potpuno.. :)
Jaco, Tasana, Dzoli hvala vama i dobrodosle. Uzivajte!
Cosmo i nije samo beogradski, evo i ya hvalim kotorski, ali je ovde nekako posebno SPECIJALAN :))
Eto prvi put kad dodjes u Beograd pojedi negde burek i videces.. to se ne zaboravlja :)) Preporucujem buregdzinicu "Sarajevo" u Svetogorskoj!
Stocicu zlato zelim ti jos puno sladjanih provoda i jutarnjih burecnih uzivancija ;)
(al' sam ovo slozila cak i Moma da mi pozavidi :))
Srdacan poz.
p.s. Najavljujem jos jedan Momin "rukopis".. ponovo ce se Tasana rasplakati pa se blagovremeno izvinjavam!
*
Predlađem da , kad se spominje Bosna, da neko opiše kako se pravi maslenica.
ОдговориИзбриши