*Coq au vin* - gospoda Civijas, Frutak i Gabriel & majloV

Zahvalila bih se anonimnom posetiocu na postavci ovog dopisa
"Coq au vin - Petao u vinu"
(prilozicu ga ovde kao poseban topic jer je medju komentarima sigurno ostao neprimecen).

Ovo me je podsetilo na divan net period i zanimljive ljude koje sam tada sretala :)

Prvi u nizu "Coq au vin" koji sam isprobala je Civijasev recept pa sam nadalje cesto i rado pravila ovo jelo u raznim varijantama.. (fotki iz tog perioda ((: "rani radovi" :)) nemam jer je fotkanje hrane tek kasnije pocelo da biva aktuelno.. prilozicu ove koje sam nasla a bile su obelezene, premda imam dosta tih varijanti petlica ili piletine.

Muzika, poklon Frutaka, koja je vezana za ovaj recept uvek me nanovo raznezi.. odslusajte :)



Inace originalni recept "Coq au vin" - s petlom nikada nisam pravila.

To da su recepti u interpretaciji poznatih umetnika uvek bili popularni znamo pogotovu ako je to neko kao sto je..
"tirli.. tirli.. Za sta su osumnjiceni ovi drugovi Markes i Borkes" - Mi Nismo Andjeli :))

Idemo sada na petla  "à la Márquez" by Anonimus :)

***

"Coq au vin (Petao u vinu) à la Gabriel García Márquez

• 1 ceo petao, oko 3 ½ kg
• 800 g sitnih glavica crnog luka
• 200 g dimljene svinjetine
• 2 šargarepe
• 5 češnjeva belog luka
• 3 struka celera
• 3 praziluka
• Nekoliko listova žalfije
• Maslinovo ulje

M a r i n a d a

• 2 srednje glavice luka
• 1 grančica ruzmarina
• 1 mala vezica majčine dušice
• 3 karanfilića
• seme korijandera i slačice
• malo bobica kleke
• malo crvenog bibera u zrnu
• 1 litar crnog vina

Otac Antonio del Sakrament del Altar Kastaneda sedeo je u bašti i posmatrao smiraj dana. Počinjao je da pada mrak, težak kao omorina, a on se što je duže mogao uzdržavao od odlaska u pakao kuće, Ali već je popušio poslednju cigaru i sada je bio nenaoružan pred komarcima koji su ga obavijali, te je bio prisiljen da se povuče u unutrašnjost osvetljenu plinskom svetlošću. Čim je zatvorio vrata pred tim rojem, zaslepi ga kuhinjska svetlost. On se šljepi po vratu, ubivši krilatog uljeza pre nego što je ovaj stigao da se posluži, i poče da razmišlja o poslednjim obredima.


Nešto ranije tog istog dana posetio je ubicu Fidela Agosta Santjaga da bi saslušao njegovu ispovest, ali se zatvorenik proglasio nespremnim. Te noći trebalo je da Santjago pojede svoju poslednju večeru, a pošto je osuđenik odbio hranu od svoje žene, sveštenik je preuzeo tu obavezu. Poprskao je prostoriju sredstvom proziv insekata i počeo da kašlje. S izrazom krivice pogledao je ka Tobagi, oholoj mulatkinji koja mu je poslednjih petnaest godina svake noći pripremala večernji obrok. U svojim strasnijim godinama uskraćivao je sebi zadovoljstvo da je posmara u kuhinji, ali je sada ta želja bila samo bledi sjaj nekadašnje, čiji bi se žar zagasio pri svakom pokušaju da razbukti. Dok je prao ruke osećao je potrebu da se ispiša i izašao iz prostorije. Njegov nekada moćan mlaz, koji se prolamao u noćnoj posudi zvukom ždrepčevog galopa, sada je bio sveden na curenje, na jak zadah amonijaka iz koga su nadmećući se izlazila dimna isparenja što su uranjala u sumrak iz močvare i ispunjavala ga tugom propadanja.


Kada se vratio u kuhinju, Tobaga je pripremala marinadu u kojoj će naredna dva dana da ogrezne i odstoji petlić, jedna od najžilavijih ptica. „To je za Fidela. Sluga Sirijac je danas dolazio sa petlićem,“ Sveštenik sede da razmišlja o zadatku koji ga je čekao u zatvoru, ali ga od tih misli odvratiše zvuci Tobaginog seckanja živine. Svaki put kad bi oborila mesarski nož, haljina bi joj se zanjihala, a konture njenog tela postale bi vidljivije. Spustila je odsečenu glavu u vedro, a otac Antonio oseti oštar ubod na vratu pre nego što spusti ruku na njega, ubijajući poslednjeg preživelog iz prethodne opsade. Tobaga isecka dva luka u rebarca i dodade ih pevcu u loncu. Prelila je komadiće mesa vinom, i dok su se kupali u krvavocrvenoj tečnosti, dodala je kleku, korijander, slačicu i zrnca bibera, karanfiliće i , najzad, ruzmarin i majčinu dušicu."

***

Hvala veliko bilo mi je uzivanje citati.
Sledeci put se predstavite necu vam nista :))

Poz.

*

p.s. Za raspolozene i moja verzija pa ako volite mladu petlovinu prionite ;)

COQ AU VIN

tacnije

COQUELETS AU VIN ;)

potrebno:
1 petlic po osobi, so, biber, 2 kasike psenicnog brasna, 3 kasike ulja

200 g pecuraka - suvih vrganja ili svezih sitnih sampinjona, teglica mariniranog sitnog crnog luka 150-200 g (moze i kapula oplemenjen limunom ;), 2 1/2 dl crnog ili belog vina-rizling, puter, maslinovo ulje, lovorov list, vezica timijana ili persuna, 3 dl slatke tecne pavlake

Dobro oprane i ociscene petlice obrisati papirom, natrljati solju i mlevenim biberom (spolja i iznutra), uvaljati ih u brasno (visak brasna otresti da ne pregori prilikom przenja) i u dublji tiganj na ulju isprziti sa svih strana da porumene.
Isprzene petlice izvaditi resetkom i premestiti u zemljanu posudu.

Sampinjone ocistiti od kozice, suve vrganje prethodno potopiti u vodi da nabubre.
Iz teglice sa lukom odliti tecnost.
Vezicu timijana ili persuna dobro oprati i iseckati.

U cist tiganj zagrejati komad putera i maslinovo ulje, staviti sampinjone i luk, sve zajedno proprziti dok ne ispari voda koju sampinjoni ispuste.
Dodati vino, lovorov list, timijan/persun i pavlaku, kad provri skloniti s vatre. Sve preliti preko petlica u posudi.

Poklopljeno peci u prethodno zagrejanoj rerni na 180 C oko 1 sat.

Posluziti uz garnir i salatu po volji. Za mene hladno belo vino ili sampanjac a vi kako volite ;)

E sada, da se Francuzi ne naljute, petao je ustvari PETAO (a ne ovi sladjani petlici) i sece se na cetiri dela, parcici petla se prze na ulju a zatim dinstaju u crnom vinu i pavlaci na tihoj vatrici na sporetu (a ne u rerni).
Hocu da kazem da je ovo gore moja varijanta ali najvaznije je da znam sta su Francuzi hteli ;)

*

Uzivajte!