Читаоци

четвртак, 31. март 2011.

BuraPino & ~Zivotinje~

Ponekad se pitam da li je nanovo bilo potrebno stvarati ono sto je vec bilo izmisljeno?
Evo npr. svi znamo da Pinokio -Pinocchio postoji ali da on ima i "brata blizanca" Buratina to ne verujem da svi znaju ;)



A sada ce se ta "braca po peru" obogatiti :))
a tu su i

~zivotinje~


E sada jos ovo sto do danas ya nisam znala, ne znam kako vi, ali Pinokio ima i "rodjenu sestru"
od strica :))..


i ne samo jednu tj.
'ocu da kazem da mi se cini da se ta "sestrinjska tendencija" dugih noseva izgleda opasno siri!

Epa drage sestre i braco danas ce vam se prikljuciti jos jedan nosati lik po imenu
BuraPino
pa kad ste vec sve izdrzali izdrzite i njega :))


U "zao" teatru predstave su odigravane svakog dana.
Smeh se razlegao posvuda iako su komedije s repertoara bivale ocajno tuzne. Vesele lutke tuznih lica to da sakriju nisu mogle.
Gazda pozorista, uljuljkan dobrom posetom, vecito je dremao iza kulisa kao drvena klada zemlje dembelije.
Kad god bi se prenuo iz dremeza Karabas-Boribas bi nekoga sibnuo svojim bicem. Ma ko da se tu nasao ni kriv ni duzan bio bi kaznjen..
Piero-a su sibali cak i na sceni pa je to nekakvoj publici bilo smesno ali BuraPinu ne. Stvoren kao olicenje dobrote, na radost ljudima i na ponos svom ocu, nepravdu nije podnosio.
Umesao se jednom da spreci to maltretiranje jadnog Piero-a ali se to Karabasu-Boribasu uopste nije dopalo. Kiptao je od zlobe i besa sto se BuraPino drznuo da menja tok predstave koja ima ogromnu gledanost, pa ga je kaznio okacivsi ga o klin.
Poseta pozoristu je rasla iz dana u dan. Karabas je zadovoljno trljao ruke muckajuci zlatnike u stisnutim sakama, vodeci racuna da neki ne ispadne. 
Lutkama od tog blaga nista nije dostajalo, a predstave su njihovom zaslugom mnogoljudno posecivane.

Vesele lutke tuznih lica.. krks.. frks.. prks.. zlatnici i tri korice hleba!

Korice hleba!
Oh kako je to bilo smesno.. a apetit je ionako mnogo, mnogo veci.
E vi drvene budale.. tri korice hleba, cak ni to vama..
Karabas se posle predstava gostio svake veceri. Pecene jerebice, punjeni fazani, guscije pastete i caviar, kuvani rakovi i jos izobilja na trpezi koja bi postajala mala za toliku hranu. Apetit mu je rastao kao najbolje umeseni hleb.. ali tako zao i pohlepan, pa i pored tolikog izobilja uvek je nesto nedostajalo pa srecan ni nije mogao biti.

Malvina je pobegla na vreme.
Piero je tugovao za njom, kao i mnogi drugi, ali Malvini u to pozoriste povratka nije bilo sve dok je zli Karabas-Boribas tamo. 
Unizavao je Malvinu sireci lazi o njoj pa ko je nije poznavao, ko nikada nije video njeno lepo porcelansko lice s bistrim plavim ocima, mislio bi da se radi o nekakvom cudovistu. 

"Sto puta izrecena laz istinom biva" vikao bi Karabas punih ustiju hrane iz kojih su izletale mrvice na sve strane. Biti u njegovoj blizini tada nije bio veseo prizor.. osim njegovom vernom slugi Mudir-u i nekolicini koje on nije ni primecivao.
Oko njega su bili samo oni cije je geslo glasilo "za novac se sve moze kupiti"..

Ali mudro geslo Tortile drugacije glasi:
"Ako ljudi prihvataju srecu za novac a novca za srecu onda put ka blagostanju nikada nece naci, jer zlatan kljuc srece takvi ne dobijaju."

Saznavski gde je Malvina Karabas-Boribas je ludeo od ljubomore i na tako malo slobode koju je posedovala. Namestao joj je zamke.
Artemon, verna pudlica Malvine, iako miroljubiv pas bio je spreman da za nju i ujeda ako treba. Iz vesele pudlice pretvorio bi se u ljutu zivotinju koga ce se svi bojati. Za voljenu gazdaricu bio je spreman sve da ucini.

Malvina je i dalje svima pomagala.
BuraPina je poducavala raznim vestinama


Karabas-Boribas "doktor lutkarskih nauka" je bio pobedjen,
glas o dobroti Malvine daleko se cuo,
i uvek ce tako biti!


BuraPino je od mudre kornjace dobio zlatan kljuc ali nije ni slutio da bi
Karabas-Boribas sve ucinio da se tog kljuca domogne.
Kljuc je otvarao vrata iza kojih su bili svi dobri i odani prijatelji zatoceni njime.
Ta ideja dati "dobroti slobodu" Karabasu se nikako nije dopadala.
Goneci se za BuraPinom i zlatnim kljucem nacisto je ocelavio.
Njegov verni Mudir trcao je u stopu za njim noseci pootpadalu dlaku
pokusavajuci da sve izgleda kao sto je nekada bilo.
Dok je celavi gonic Boribas pokusavao da se domogne kljuca
hrabri drveni lutak BuraPino je sve svoje prijatelje vec oslobodio.
Tako se iz drvenog nosatog lazova preobrazio u osecajno bice koje zasluzuje postovanje.
Tortila je znala da moze da mu veruje. 
  Sve lutke koje su za njim krenule postale su vesela bica nasmejanih lica.
Otac Karlo ponosno je napominjao da je to njegov sin
BuraPino
pravi, pravcati dobar decko a ne tamo neka nosata lazljiva drvena lutka.

Zlatan kljuc pripada dobroti i uvek ce se naci vrata koja ce moci s radoscu da otvari.

A Karabas-Boribas..
vrag s njim..
on je ionako samo jedna ruzna, tuzna i daleka proslost koje se vise niko ne seca!

~ ~ ~


*Zivotinje*
original KAISER
Recept s pleha u obliku zeca, ovcica i pilica (smesa za 6 figurica)


Sastojci :
90 g putera, 90 g secera, 2 jaja, 2 kasicice vanilin secera, prstohvat soli, 130 g brasna, 1 kasicica praska za pecivo, rendana korica 1/2 organskog limuna, 40 gr narendanog marcipana
Postupak:
Penasto umutiti puter, secer, vanilin secer i jaja.
Pomesano brasno, prasak za pecivo i prstohvat soli prosejati, dodati u penasto umucenu smesu, sve zajedno sjediniti u jednolicnu masu. Umesati rendanu koricu limuna i rendani marcipan.
Dobijeno testo sipati u puterom podmazan pleh.
Peci u prethodno zagrejanoj rerni na 180 C oko 20 minuta.
*Zivotinje* figurice ukrasiti rastopljenom belom i crnom cokoladom, obojenom fondan masom i prah secerom.

Savet: Umesto marcipana upotrebiti rendanu cokoladu, mlevene bademe ili orahe.



Poz.


*



уторак, 22. март 2011.

Radosni poj seva :)


*Seva*

Sa zemlje hitro se dižeš,
k’о požar se razgaraš,
i uvis daleko stižeš,
plav bezdan krilom paraš,
pa pevajući kružiš, kružeći pesmu stvaraš.
...Zvuk pljuska što s premaleća,
sav travin rasvetli sloj,
bokore rosnoga cveća
i drugo na zemlji toj –
vedro, blistavo, sveže – tvoj je prevaziš’o poj.

P.B.Seli
(prevod dr Ranka Kuić)




 Mladencima pregrst ljubavi
uz pozdrav prolecu!
I ovo je bilo ali se,
svake godine na ovaj dan,
s radoscu ponavlja :*

 -Umesiti slatko posno testo s kvascem
-gotovo podeliti na 40 jednakih delova
-svaki komad testa oformiti u obliku pticice
-odstajale pticice premazati slatkom vodicom (voda s medom ili secerom),
ili dobro zasladjenim jakim crnim cajem




-Pticice peci u zagrejanoj rerni do lepe zlataste boje
-"pecene seve" poredjati na resetku i jos vruce premazati medom
-ostaviti da se ohladi
*

Danas Pravoslavna Crkva slavi:


Светих Четрдесет Мученика у Севастији су били војници у римској војсци (родом из Кападокије) који су веровали у Исуса Христа. Када је отпочело гоњење у време цара Лицинија, они су изведени на суд пред војводу, и овај им је запретио да ће им одузети част војничку, на шта је један од њих - свети Кандид одговорио: "Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и чесније од Христа Бога нашега". После тога наредио је војвода слугама да камењем бију свете мученике. Али када су слуге бацали камење на хришћане, камење се враћало и падало на њих саме. Један камен по је војводи на лице и разбио му зубе. Мучитељи потом везаше свете мученике и бацише их у језеро, и поставише стражу унаоколо, да ниједан не изађе. Био је страшан мраз, и језеро се ледило око тела мученичких. Да би муке биле јаче, мучитељи загрејаше и осветлише купатило крај језера не би ли како прелестили кога од њих да се одрекне Христа и призна идоле римске. Заиста, један се прелести, изађе из воде и уђе у купатило. Хришћани верују да је ноћу падла необична светлост с неба, која је разгрејала воду у језеру и тела мученика, а са том светлошћу се са неба спустило тридесетдевет венаца на главе њихове. То је видео један стражар с обале, па се свуче, исповеди име Исуса Христа, и уђе у језеро, да би се он удостојио оног четрдесетога венца. И заиста, на њега сиђе тај последњи венац. Сутрадан изненади се цео град кад виде мученике живе. Тада судије наредише те им пребише голени, и бацише тела њихова у воду, да их хришћани не узму. Хришћани такође верују да су се трећега дана јавили мученици месном епископу Петру и позвали га да сакупи по води и извади мошти њихове. Изађе епископ по ноћи са клиром својим, и видеше на води где се светле мошти мученичке. И свака кост која је била одвојена од тела њихових, исплива на површину и светлела се као свећа. Покупили су их и чесно сахранили. Мученички су пострадали 320. године. Трагедија се је десила у мањем језеру око 55 km југозападно од данашњег града Мерсина у Турској.


*

Danasnji dan se u Rusiji obelezava kao pocetak proleca 





Uzivajte uz veseli prolecni poj seva ;) 



*

недеља, 20. март 2011.

Japanska skusa s pirincanim "ciglicama" :*

Ovo je  vec bilo nekada.. ali bih da ponovim..



-filete skuse marinirati oko 30 minuta u sake sosu (ribu povremeno preokretati da se marinira sa svih strana)

za sake sos:
-4 kasike sake-a
-2 kasike soja sosa
-1 kasicica smedjeg secera
-istucani cen belog luka

--izvaditi ribu iz marinade, smotati u rolnice ili u pletenice, pricvrstiti stapicima, poredjati u bambus posudu za kuvanje na pari, marinadu sacuvati
---u bistru riblju supu dodati ociscen i isecen krompir, suvo povrce i seckani na krupna rebarca luk salot. Posudu staviti na vatru, preko staviti posudu od bambusa s poredjanom ribom, poklopiti. Kada u donjoj posudi supa provri smanjiti vatru, sve zajedno kuvati oko 20-25 minuta da blago kljuca
----dok se jelo kuva postaviti sto a od skuvanog pirinca napraviti "ciglice", uvaljati ih u 3-4 razlicite smese od susama (smesa od susama s morskim algama, ikrom morskog jeza..)

sos za umakanje:
-----u sacuvani sake sos, u kome se riba marinirala, dodati jos:
-1 kasiku pirincanog sirceta
-1 kasiku mirin-a (vrlo slatko pirincano vino)
-soja sos po ukusu (vodeci racuna o slanosti sosa)



Krompir kuvan u ribljoj supi s povrcem posluziti kao prilog


Japan u mom srcu :*


*

 

субота, 19. март 2011.

For Japan With Love

Za Japan s' ljubavlju!


Kuća mi izgorela:
Ali trešnjevo drvo iz bašte
i dalje sipa cvetove.

松尾芭蕉
Macuo Bašo









Ponekada tisina moze bolje da se cuje od najjaceg zvuka.
18. Mart je dan u kome su se blogeri tisinom ujedinili i solidarisali s patnjama naroda u Japanu.
Saznajte o inicijativi OVDE 
Ako ste u mogucnosti i zelite pomoci donacijom onda pogledajte OVDE

среда, 09. март 2011.

Ukiseljena piletina Snjezana & majloV

Iskreno se zahvaljujem Snjezani sto je nesebicno s nama podelila ovaj savrseni indijski recept koji me je osvojio na prvi pogled:


Preporucujem ga svima vama koji volite neobicne ukuse.. medju vama sam i ya jer volim ovakve carobne kulinarske djakonije :)


To sto je ovo jelo ljuto od mene dobija i dodatni +


Jedino odstupanje je bilo jer nisam imala neke zacine tj. nisam stavila garam masalu i fenhelj-asafoetidu.
Nedostatak specificnih zacina je propust.. ali ono cega nema bez toga se i moze :roll:

Takodje sam koristila tamno vocno sirce od jagoda (koje sama pravim po Lilly-kinom receptu),
a posto nisam imala ulje od slacice napravila sam i njega (po kineskom receptu za chili ulje) :)


Dakle ovako ukiseljena piletina je bila predivna, pa i pored neznatnih promena, iskreno se nadam da je ukus adekvatan originalu!?


Veliko hvala draga Snjezana :)

Saljem ti srdacan poz.

p.s. Dugo te nema.. pa te nezno prizvam ovim dopisom!
Poljubac :*